Историјат

Историјат

На други дан Свете Тројице -17. јуна 1935. год. у 8 часова пре подне престало је да куца срце једног доброг човека, доброг лекара и врлог родољуба, престало је да куца срце Др Добривоја Гер. Поповића.

Радан и вредан до последњег даха, Др Добривоје ипак није стигао да изда већ готово, а за штампу потпуно спремљено своје велико дело “Домаћи лекар”. Смрт га је претекла.

Ово књижевно посмрче издаје му његова породица.

Др Добривоје је рођен 16. септембра 1875. год. у Александровцу, срез жупски, Моравска бановина, у старој и честитој свештеничкој породици, познатој са свог поштења и родољубља.

Запојен овим врлинама, Добривоје по свршеној основној школи у месту свог рођења, наставља даље школовање у гимназији у Крушевцу. По свршеној гимназији иде у Беч да студира медицинску науку, коју успешно и на време завршава 1900. године.

Своју лекарску службу почиње 1901. године у свом родном крају као лекар среза жупског, где остаје шуне четири године. Одатле је премештен 1905. год. у Свилајнац за лекара среза ресавског, где остаје до 1909. године. За ових осам година плодног лекарског рада у народу и за народ, Др Добривоје већ се формирао и испољио своју вредност и као лекар и као човек; њега сад већ убрајају у први ред наших најбољих лекара. Као такав буде он 1909. год. једногласно изабран од скупштине округа крагујевачког за самоуправног лекара хигијеничара за округ крагујевачки. На овом положају затиче га Балкански, а затим убрзо и Светски рат. У Балкански рат улази са чином капетана као пуковски лекар XИ пеш. пука И позива. Овај задатак радио је с пуно воље и пожртвовања и потпуно га успешно извео.

По свршетку Балканског рата (Божић 1913.), добија за мајора у ком га својству затиче и Светски рат, када заузима положај (абгуста 1914.) као лекар завојишта Шумадијске дивизије И позива. На Солунском фронту поставља се као резервни санитетски официр, за референта санитета у штабу Шумадијске дивизије. Ову дужност вршио је он савесно и са успехом све до свршетка рата. Кад је Светски рат окончан, враћа се у Крагујевац и добија положај физикуса округа крагујевачког.

У ово време већ почиње у нашој држави рад на оснивању социјалних установа као и Министарства нар. здравља; разуме се да су за ове младе установе биле потребне јаке и опробане снаге. Тражени су људи, који ће умети и знати да дају здрав, добар и правилан правац рада тих установа. Избор је пао, поред осталих, и на Др Добривоја. Тако он буде 1920. године постављен за начелника Министарства социјал. политике, а исте године за начелника Министарства нар. здравља, у ком положају остаје до 1924. год., кад би именован за министровог помоћника у истом Министарству. Са овог положаја одаје се он 1925. год. политици и као нар. посланик, постаје 1928. год.