Време у коме живимо каратерише значајан пораст обољевања од болести срца и крвотока, болести метаболизма (шечерна болест, гојазност) и малигних тумора. Ове болести представљају најчешћи узрок умирања, како у нашој земљи тако и у развијеним земљама света. Међу значајне факторе који доприносе настанку ових обољења спада и неадекватно спровођење превентивних мера.

Превенција обољења
До тада једино што нам преостаје јесте да сами водимо рачуна о свом здрављу.  Суштинске мере превенције болести подразумевају здрав начин живота односно правилну ишрану и избегавање фактора ризика који угрожавају здравље (физичка неактивност, стресови, пушење, алкохол и сл. Откривањем постојећих фактора ризика и правовременим увеђењем мера превенције односно променом нездравих навика И стила живота може се спречити или одложити појава болести. Од свих превентивних мера које имају за циљ очување здравља и спречавање појаве обољења сваком појединцу је најдоступнији здрав начин живота који подразумева правилну ишрану и избегавање гојазности, физичку активност (30-40 минута вежбања бар 4 до 5 пута недељно), унос довољне количине течности (1,5 до 2 литра воде дневно), избегавање унос токсина као што су дуван и алкохол (на пушење отпада 30% свих случајева карцинома, а алкохол је узрок 4% свих смртних случајева од карцинома).

Шта је систематски преглед и зашто га треба радити?
Периодични систематски прегледи, поред тога што пацијенту обезбеђују дијагностиковање фактора ризика за настанак обољења и савета везаних за правилан начин живота, од огромног су значаја управо и у раном откривања различитих обољења као што су повишен крвни притисак, шечерна болести, повишена масноћа у крви, гихт, упалне болести бубрега и јетре, и бројна друга обољења. Раним откривањем овић поремећаја те правовременом корекцијом и лечењем истих могу се избећи или одгодити тешка обољења као што су (инфаркт срца, мождани удар, гангрене ногу, лечење дијализом) и смањити смртност код ових болесника. Значај систематских прегледа посебно се огледа у чињеници да многа од напред наведених обољења не дају никакве симптоме који пацијента терају на лекарски преглед. Систематски прегледи су од посебног значаја код раног откривања малигних болести као што су рак коже, дојке, штитасте жлезде, јетре, бубрега, пробавног тракта, простате, грлића материце…Чињеница је да ови тумори такође у свом почетном стадијуму не  морају да дају никакве симптоме и да њихово рано откривање може обезбедити потпуно излечење.

Шта све улази у систематски преглед?
Структура систематског прегледа зависи од доби и пола пацијента, врсти занимања  али и од података о обољењима у породици. Тако нпр. особе које у породици имају канцер дојке, јајника, простате или дебелог црева морају у оквиру систематског прегледа имати и дијагностичке процедуре које омогућавају рану дијагностику ових обољења. Дакле, индивидуализација систематског прегледа даје велики допринос његовом квалитету.
Комплетан систематски преглед који се најчешће ради код особа старијих од 40 година које су изложене честим стресовима обухвата следеће прегледе:

•    Комплетан интернистички преглед са антропометријским мерењима и мерењем крвног притиска
•    ЕКГ
•    Ултразвучни преглед стомака
•    Ултразвучни преглед штитасте жлезде
•    Колор доплер крвних судова врата
•    Спирометрија
•    Тест оптерећења срца (ергометрија)
•    Ултразвучни преглед дојки
•    Мамографија према клиничкој индикацији (за особе преко 40 година живота и по индикацији)
•    Лабораторијски налази (крвна слика, шећер, креатинин, мокраћна киселина, билирубин, трансаминазе, гвожђе, укупни колестерол, ХДЛ, ЛДЛ, триглицериди, хромони штитасте жлезде, ПСА, урин)
•    Туморски маркери према клиничкој индикацији
•    Комплетан гинеколошки преглед укључујући ултразвучни преглед, колпоскопију, ПАПА тест и  вагинални брис)
•    Уролошки преглед са ултразвучним прегледом простате и одређивањем ПСА (за мушкарце старије од 40 година)
•    РТГ срца и плућа према клиничкој индикацији
•    Други специјалистички (субспецијалистички) прегледи према потреби (офталмолог, ортопед, психијатар, физијатар, неуролог, пулмолог)
•    Друга циљна саветовања овисно о препознатим индивидуалним ризицима
•    Закључно мишљење лекара интернисте

Колико често треба радити систематске прегледе?

Поред здравог начина живота периодични систематски прегледи остају најважнија мера у превенцији различитих обољења и унапређењу квалитета живота. Њих треба радити једном годишње да би се са лекарима причало о здрављу, а не болести. Детаљан преглед је свакако неопходно урадити и код сваког наговештаја болести као што су јутарњи умор, главобоље, честа промена расположења, несаница, болови у зглобовима, грудни бол, кашаљ, поремећаји мокрења, присуство крви у столици и др.

Одговорност према сопственом здрављу резултоваће дужим и квалитетнијим животом и стога је она у нашем времену, које карактерише епидемија незаразних обољења, императив сваког појединца. Здрав начин живота и периодични систематски прегледи данас заправо одражавају практични смисао народне пословице: Боље спречити него лечити